Ваш лични агент.

Свако друго интерно питање почиње са „Еј, знаш ли случајно…“ – и некога на 23 минута истргне из посла.

Питање иде асистенту. Одговор стиже проверен, са извором.

Шеф сваки дан одговара на истих двадесет питања, јер је све само у његовој глави.

Једном документовано, хиљаду пута одговорено – и када сте на годишњем одмору.

Приправници се „глупог питања“ не усуде да поставе трећи пут – и радије погреше.

Асистента човек пита без устручавања. Колико год пута жели.

У два ујутру мајстор није доступан – смена импровизује.

Упутства и поступци при квару доступни су нонстоп. Асистент нема радно време.

Радно упутство постоји само на немачком – део тима га разуме тек упола.

Знање једном одржавате на немачком, одговор стиже на језику онога ко пита.

Нови у првим недељама поставе сто питања – управо колегама који немају времена.

Нови пита асистента. Процеси, обрасци и надлежности доступни су од првог дана.

Колега који већ тридесет година „једноставно зна како се ради“ одлази у пензију.

Његово знање се унапред структурирано забележи – и остаје доступно када га више нема.

Референткиња је болесна, муштерија зове – нико не познаје њен предмет.

Замена пита асистента за документовани поступак. И способна је за рад, а не само присутна.

Нико не зна шта тим заправо не зна – док се не догоди скупа грешка.

Неодговорена питања постају листа празнина: црно на бело видите где знање недостаје.